Saopštenje za javnost

Radni tim za realizaciju projekta izgradnje Bloka II TE Pljevlja,  kojeg čine predstavnici Vlade Crne Gore, EPCG i Rudnika uglja Pljevlja, u svojim komentarima na MANS-ove navode objektivno prezentuju dosadašnje aktivnosti na Projektu, kao i sve aspekte koji utiču na njegovu realizaciju.  Radni tim je još jednom pokazao da analitičati te NVO ne posjeduju elementarno ekonomsko-finansijsko znanje, niti uzimaju u obzir širu sliku energetske situacije i specifičnost funkcionisanja elektroenergetskog sistema.

Naime, u komentrarima Radnog tima još jednom je ponovljeno da ni u jednoj varijanti ukupan trošak Bloka II,  računat sa troškovima finansiranja preko kredita, ne bi trebao preći 450 miliona eura, i ne preko milijardu eura, kako se navodi u tekstu MANS-a.

Ova NVO i dalje tvrdi da se troškovi zdravlja i zaštite životne sredine za vrijeme rada Bloka  II procjenjuju na dodatnih 2,5 milijardi eura. Ni stručnoj ni laičkoj javnosti nije jasno kojom je sofisticiranom metodom MANS došao do dodatnog troška zdravlja zbog gradnje Bloka II od 60 miliona eura/godišnje. Treba istaći da je ukupan iznos budžeta za zdravstvo u 2015. godini u Crnoj Gori bio 170 miliona eura, od čega se 80 miliona eura odnosi na zarade zaposlenih. Blok II će raditi po najstrožijim standardima EU, pa ostaje nejasno kako će onda uticati da se troškovi liječenja u Crnoj Gori gotovo dupliraju.

Teze MANS-a o Bloku II su loše napravljene, temelje na netačnim i paušalnim tvrdnjama. Tako tvrdnja te NVO da će troškovi otvaranja rudokopa koštati 145 miliona eura, umjesto 73 miliona, i to za  otvaranje svih kopova, ukazuje na ozbiljnost njihove analize u tekstu.

Sa druge strane, sve stručne analize eksperata  govore da rekultivacija kopova ne može preći iznos od pet miliona eura za sve kopove, dok MANS kalkuliše sa cifrom od 85 miliona eura. MANS i dalje navodi nepostojanje dovoljnih količina uglja, iako sve analize renomiranih kompanija ukazuju da uglja ima za rad oba bloka. Takođe, MANS govori o 100 miliona eura, potrebnih za adaptaciju Bloka I, a u stvari ekološka rekonstrukcija Bloka I bi, kroz realizaciju Bloka II, koštala oko 20 miliona eura. U suprotnom bez Bloka II trošak adaptacije iznosio bi oko 40 miliona eura.

A vrhunac nepoznavanja elektroneregetske situacije od strane te nevladine organizacije je i sumnja u postojanje deficita električne energije u Crnoj Gori. Javnost je odavno upoznata sa problemom nedostatka električne energije u državi, a podatak da je Crna Gora u periodu od 2003. do 2013. godine 

uvezla električnu energiju u vrijednosti od 900 miliona eura govori o neophodnosti izgradnje elektoenergetskih objekata.

Ekonomska uspješnost  projekta Bloka II ne mjeri se samo prostim zbirom različitih  troškova, ili nalazom pojedinačnih ekstremnih situacija, kako navode u MANS-u, već na osnovu više drugih kompleksnih parametara.

Što se tiče vođenja energetske politike države, podvlačimo da Vlada Crne Gore, Elektroprivreda Crne Gore i Rudnik uglja Pljevlja  ulažu napore u ostvarivanje strateških zadataka, odnosno obezbjeđivanje elektroenergetske nezavisnosti države, eliminaciju aktuelnog deficita električne energije, poboljšanje sigurnosti snabdijevanja potrošača, kao i poboljšanje stabilnosti i održivosti elektroenergetskog sistema države. U toj svojoj namjeri, strogo se vodi računa o implementaciji  EU regulativa iz svih domena koji tretiraju elektroenergetsku oblast na putu Crne Gore ka Evropskoj Uniji, pa i onih koji se tiču zaštite životne sredine. Takođe, dugoročna energetska stabilnost, kao i energetska nezavisnost Crne Gore, uz ispunjavanje svih obaveza koje su preuzete Sporazumom o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope (EZ JIE), kao ključnog instrumenta usmjeravanja energetskih politika zemalja članica, preduslov su njenog ekonomskog razvoja.

Kada se govori o transparentnosti, još jednom podsječamo da je proces počeo prosljeđivanjem pozivnog pisma za dostavljanje ponuda, uz definisane osnovne tehničke i komercijalne zahtjeve za novu energetsku jedinicu i definisanje uslova partnerskog učešća  u realizaciji ovog projekta, uz mogućnost obezbjedjivanja povoljnog finansiranja. U cilju realizacije navedenog projekta započet je proces traženja strateškog partnera za zajedničko ulaganje, a ne samo isporučioca opreme, ili investitora. Za uspostavljanje ovakvog vida partnerstva član 111, stav 1 tačka 3 Zakona o javnim nabavkmama (Sl. List CG br 42 od 15.8.2011, 57/14, 28/15) predviđa izuzeće od primjene procesa javnih nabavki. S obzirom na činjenicu da je model u implementaciji projekta takav da ocjenjuje spremnost partnera da udje vlasnički u kapital kompanije u Pljevljima, ili kroz trećeg partnera, tender u takvoj situaciji nije moguć, jer se, dakle, traži  partner, a ne samo isporučilac opreme ili investitor. Da bi se posao mogao završiti bez javnog tendera, neophodan je medjudržavni sporazum na kojem se paralelno radi u očekivanju usaglašavanja glavnog ugovora. Dakle, EPCG dostavlja odluku i inicijativu za potpisivanje međudržavnog sporazuma Vladi CG i Skupštini akcionara EPCG, Vlada usvaja predlog partnerstva i upućuje predlog medjudržavnog sporazuma partnerskoj državi, a nakon usaglašavanja teksta međudržavnog ugovora, Vlada ugovor dostavlja Skupštini na usvajanje. Crna Gora posebnu pažnju poklanja Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, naročito kada je u pitanju princip transparentnosti i pravilo jednakog tretmana kod pristupa tržištu. Tako je poziv za dostavljanje ponuda poslat svim relevantnim kompanijama za koje je procijenjeno da mogu da odgovore na potrebe projekta, pri čemu je ispoštovano pravilo pristupa tržištu, shodno članu 76 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U prilog navedenom govori činjenica da se prilikom dostavljanja poziva nije vodilo računa o vlasništvu kompanije, već samo o kvalifikovanosti kompanije da adekvatno odgovori na potrebe projekta, kao i da su svi podaci u vezi sa samim procesom javno objavljivani na zvaničnom sajtu Ministarstva ekonomije i web portalu Elektriprivrede Crne Gore, čime je navedeni postupak učinjen transparentnim za sve učesnike.  Polazeći od kratkog vremenskog okvira za realizaciju navedenog projekta i njegove vrijednosti, poziv  za dostavljanje ponuda za pregovaranje je dostavljen na adrese 13 relevantnih kompanija, koje su iskazale zainteresovanost za projekat i koje su finansijski i tehnički sposobne da ispune tehničko-komercijalne zahtjeve ponude. Nakon odgovora od strane kompanija, kao kompletne ponude su izabrane ponude kompanija Škoda Praha, Hubei i CMEC, nakon čega su pregovori nastavljeni sa kineskom kompanijom CMEC i češkom kompanijom Škoda. Pregovori se trenutno vode samo sa kompanijom Škoda, čija je ponuda procijenjena kao najpovoljnija.

Na početku postupka vodilo se računa o Direktivi EU o javnim nabavkama 2004/18 i Direktivi  2004/7 kojima su propisana izuzeća od primjene navedenih direktiva za određene ugovorne subjekte u koje spadaju i oni ugovorni subjekti koji se bave proizvodnjom energije, kao i izuzeća od primjene tih propisa za ugovore, dodijeljene u skladu sa zaključenim mežudržavnim sporazumima.

Još jednom naglašavamo da je projekat izgradnje II bloka TE „Pljevlja“ specifičan, odnosno da se ne radi o nabavci opreme, već o izboru strateškog partnera za zajedničko ulaganje, te je jasno da navedeni projekat ne ulazi u sistem otvorenog postupka javnih nabavki.

Međudržavni sporazum predstavlja nastavak institucionalne saradnje, difinisane Sporazumom o industrijskoj i ekonomskoj saradnji između Vlade CG i Vlade Republike Češke, potpisanim 27. aprila 2011. na Cetinju.

Medjudržavnim sporazumom, stvara se  mehanizam za međudržavnu saradnju između kompanija iz Republike Češke i Crne Gore, a time i institucionalna podrška u realizaciji velikih investicionih poduhvata kao što je predmetni projekat koji bi trebao biti realizovan kroz partnerski odnos EPCG i češke kompanija Škoda Praha. Ovako uspostavljeno strateško partnerstvo radi realizacije infrastrukturnih energetskih projekata, kao što je Blok II TE „Pljevlja“, pruža mogućnost da se dalje definišu oblasti saradnje od zajedničkog interesa. Ukoliko dođe do realizacije navedenog strateškog partnerstva, odnosi između ugovornih strana biće regulisani posebnim ugovorima.

Stoga se da zaključiti da cilj pomenutog teksta MANS-a nije da se upoznaju razne javnosti sa činjenicama o Projektu, već da se manipuliše javnostima, čime se ostavlja dosta prostora za različita tumačenja.